Znam da ste, ili barem pretpostavljam, čuli priču „dijabetes je jedrilica“ koja je napisana iz perspektive roditelja. Napisala ju je majka tri sina, i njene tri jedrilice imaju dijabetes. Ali znam da niste čuli priču, veoma sličnu ali ipak jedinstvenu, o tome da dijabetes jeste jedrilica. Ali iz dečije perspektive.

Kada sam saznala da bolujem od dijabetesa tip 1, kada su mi rekli kako je to insulinozavistan tip, osećala sam se zbunjeno. Osećala sam se odbačeno. U meni je bila prava mešavina osećanja. Pričali su sa mnom i rekli su mi kako o sebi moram pre svega da se brinem ja, sama. Kako mnoge stvari zavise od mene same, kao i moja sudbina između ostalog. E tada sam i ja postala jedna više jedrilica, među mnogim u našem plavom moru.

Krenula sam na samostalno putovanje, i u prvi mah sam bila mnogo uplašena, i tužna. Gde je moja mama? Tata? Zašto sam sama? Ja nisam kapetan, ja ne znam da upravljam ovim, mama bi sigurno znala, ali mame nije bilo. Nikoga sem mene nije bilo. Strah je ubrzo zamenila odlučnost, i inat. Postaću kapetan svoje jedrilice, sama ću upravljati njome. I jesam postala.

Napravila sam balans, uspostavila sam vezu i sada osetim more. Osetim vetar, kišu, buru kada se sprema i talase koji prete da me obore. Ponekad tako dođem na kopno, pozdravim najmilije i provedem vreme sa njima, a onda se vratim upravljanju jedrilice i spremanjem novih bitki. Moja majka nije dobila ništa sem teleskopa i mogućnosti da upravlja vremenskim prilikama, i tako mi pomogne bar na neki način da postanem dobar kapetan. I svaku je priliku iskoristila da me spase bure i oluje. I sada je konačno sigurna da je od mene napravila vrhunskog kapetana, a i ja sam sigurna u sebe.

Posle 8 godina plovljenja ovim morem, i upravljenjem ove jedrilice, mogu da kažem samo jedno. Lepo je imati ovu moć potpunog kontrolisanja, lepo je biti kapetan svoje jedrilice.

Marija već 8 godina druguje sa dijabetesom, od svoje osme godine. Želja joj je da jednog dana postane psiholog i tako pokaže onima koji su u problemu da svet nije crn. Učenik je Srednje Veterinaske škole. Iako ima svega 15 godina, na zrelosti i hrabrosti joj mogu pozavideti i mnogo stariji od nje.
Hobi joj je pisanje kratkih priča, a želja da jednog dana napiše knjigu o životu sa dijabtetesom.  

Marija Glišin

Gostujući autor, "Tinejdžerski Dijabetes"

Pin It on Pinterest

Share This