Ćao slatkiši, a ćao i onima koji to nisu!

Neki koji me poznaju (a ne znaju da sam dijabetičar) će verovatno biti u neverici, ali smatram da na ovaj način mogu da pružim podršku svima onima koji se  takođe nose sa ovim slatkim stanjem J

 Ja sam Bojana, i da i ja imam dijabetes, a ovo je moja slatka priča! 

 Imam 33 godine, a dijabetes sam otkrila 2008.godine, sasvim slučajno. Nisam imala ni jedan jedini simptom, na osnovu kojeg bih mogla i da posumnjam da imam neki zdravstveni problem.

Bavila sam se fizičkom aktivnošću i ranije, vodila računa o ishrani (čak ni nisam jela mnogo slatkog…uvek sam više volela mamine pite, kiflice, pogačice…testooo J  koje sada jedem zaista jako retko). Kao i većina mladih vodila sam veoma aktivan život uz dosta izlazaka (to i sada nekako ne mogu da izbegnem 😉 ), malo sna, mnogo rada, učenja itd…što za posledicu dovodi do iscrpljenja organizma, ali to sada znam!

P.S. Naglasila bih, da mi se uvećan šećer u krvi (malo iznad gornje granice), javio nekoliko godina pre toga, usled stresa, ali se situacija brzo korigovala bez ikakve posebne  terapije…sve dok  se isti nije „vratio“ tada…u novembru 2008.godine…

Sećam se tadašnjeg osećaja neverice, šoka, tuge, pa čak i besa, iako ni dan danas ne znam tačno na koga ili na šta sam bila ljuta…Išla sam na lekarski pregled za polaganje vozačkog ispita…i tamo…ŠOK! Još i danas mi u glavi odzvanja pitanje medicinskog radnika: „Vi ste dijabetičar?“…“Molim? Možete da mi ponovite?“  Tada je vrednost šuk-a bila 14! Ponovila sam nalaze opet, sutradan – 13! To je to…za mene „kraj sveta“…usledilo je klasično ispitivanje, ležanje u bolnici, insulinska terapija, kontrole itd.

Prve 3-4 godine od kada sam ga dobila sam se strogo vodila prepisanom terapijom, načinom ishrane i svih saveta koje sam dobila od svoje drage dr.endokrinologa. Vreme je prolazilo, a ja sam sve više i više sama počela da istražujem, da čitam o dijabetesu i počela da testiram svoj organizam – da pratim vrednosti šećera u krvi nakon što pojedem određene namirnice, počela sam još više i redovnije da treniram…počela sam da shvatam i da se osvešćujem…

Tačnije: preuzela sam svoj dijabetes u svoje ruke i rezultati su počeli da se vide! Shvatila sam da se sa njim treba „udružiti“.

Verujem jako u teoriju da se sve dešava sa razlogom, pa tako i to što sam dobila dijabetes, jer od tada vodim kvalitetniji i zdraviji život!!! Iskreno mislim da je to jedno iskustvo koje me je naučilo da se fokusiram na ono što je zaista bitno, a to je da treba da pomognem samoj sebi. Postala sam mnogo jača emotivno, mnogo odgovornija, ali i dosta pozitivnija i energičnija.

Razlog što sam dobila dijabetes: STRES! Glavni okidač mnogih bolesti današnjice, doneo mi je veću odgovornost i brigu za sebe i sopstveno zdravlje! Emotivni stres koji me je naučio da sada sve gledam drugačije, jer svakako ga ne možemo izbeći, ali možemo naučiti da se nosimo sa njim! Prekretnice u životu koje su mi se izdešavale su me i usmerile na odluku da ovo podelim sa vama, jer zaista me čini srećnom kada nekog nasmejem, a posebno ako i kada nekom mogu da pomognem.

Moja namera je da ohrabrim sve one koji imaju dijabetes, da se bore za sebe i da se svog stanja ne stide! Nikada!

Pokušaću svojim savetima i primerima na svom Instagram profilu iz ličnog iskustva, da Vam što bliže približim način na koji ja živim SASVIM NORMALNO SA DIJABETESOM!

II deo: Verujem jako u teoriju da se sve dešava sa razlogom, pa tako i to što sam dobila dijabetes, jer od tada vodim kvalitetniji i zdraviji život! Razlog što sam dobila dijabetes: STRES! Glavni okidač mnogih bolesti današnjice, doneo mi je veću odgovornost i brigu za sebe i sopstveno zdravlje! Emotivni stres koji me je naučio da sada sve gledam drugačije, jer svakako ga ne možemo izbeći, ali možemo naučiti da se nosimo sa njim! Prekretnice u životu koje su mi se izdešavale su me i usmerile na odluku da ovo podelim sa vama, jer zaista me čini srećnom kada nekog nasmejem, a posebno ako i kada nekom mogu da pomognem.Moja namera je da ohrabrim sve one koji imaju dijabetes, da se bore za sebe i da se svog stanja ne stide! Nikada! Pokušaću svojim savetima i primerima iz ličnog iskustva da vam što bliže približim način na koji ja živim SASVIM NORMALNO SA DIJABETESOM! Nisam doktor i želim da naglasim da samo vaš endokrinolog može tačno da vam prepiše terapiju, dijetu i sve propratno što ide uz dijabetes. Ovi saveti su samo vid smernica za život sa dijabetesom, a koje se najviše odnose na osnovne principe samoodgovornosti i samodiscipline, a  to su: redovna fizička aktivnost, pravilna ishrana i samokontrola.Na dijabetes nisam niti ću ikada gledati kao bolest već na stanje organizma, koje me svakim danom sve više motiviše da i dalje ostanem pozitivna, uporna, energična i strpljiva. On za mene ne predstavlja nikakav problem na putu ka mojim ciljevima i ne treba da bude prepreka nikom od nas! Trud, posvećenost, strpljenje, fizička aktivnost, pravilna ishrana, samokontrola, ljubav…zar je to previše? Znamo da nije. Živim život sa dijabetesom i ne odustajem od svojih snova! Obožavam da putujem, da se družim, izlazim, posećujem festivale i slušam dobru muziku…ma upoznaćete me već ☺ Slatkiši moji, jedno je sigurno: Dijabetes ima isto značenje na svim jezicima! Ponosna sam na svoj zdravo slatki život, jer sam zaista mnogo naučila i znam da ne postoji ništa što ne mogu da prebrodim dok god imam ljubav i podršku svojih najmilijih! Budite zdravi, voljeni i volite, srećni, uporni, strpljivi i najbitnije disciplinovani!!! Toliko od mene, za sad… ☺ ĆAO DRAGI MOJI SLATKIŠI !

A post shared by Dijabetes BLog (@dijabetes.blog) on

Pin It on Pinterest

Share This