Septembar, kao i svaki drugi,
Za mene je poseban bio dvadeset i drugi.
Nervozna sam i napeta, a razlog nemam
Šta li mi je? Umorna sam, ceo dan dremam.
Misli su mi obuzele čokolade i bomboni,
Sigurno nemam razlog za brigu, to su samo hormoni.
Pije mi se sok, a usta mi se suše
Nemirni snovi počinju da me guše.
Sigurno je u pitanju predstojeća jesen,
Menjam radno mesto, od uzbuđenja se tresem.
Preostalo je još lekarski da odradim,
Da se na novo radno mesto pojavim.

Sve sam obavila,
Da izvadim krv nisam zaboravila.
Rekoše mi za dva sata će biti rezultati.
Samo u prolazu po njih navrati.
Pokupih svoje rezultate, pa pravac kod lekara
Da mi odobrenje da, kako to ide uglavnom znate.
Iznenađujući pogled upućen meni,
Nisam znala šta me čeka, nisam znala šta sledi.
Često se setim tih reči,
I trenutka kad sam htela pobeći.
Iz svog života iz svoje kože,
Ali nisam uspela šta se tu može.

Pitanje koje me je seklo kao staklo po vratu,
Sve moje godine stale su tom prokletom satu.
‘’ Dete ‘’ imaš li problem sa dijabetesom?
Da li si trenutno pod nekim stresom?
Knedla u grlu, pogled u prazno
Srce poče da udara kao lav u kavezu snažno.

Od tada kreće moj novi život
Pripreme su trajale kao kad prvi put u avion seda pilot.
Svi smo u bunilu, mislimo to prolazi
Negde u sebi se nadam bolje vreme dolazi.
Nije bilo tako,
Dobijam dijetu privikavam se polako.
Sa unosom od 1800 kalorija dnevno,
Moje lice je sve više propadalo i bivalo belo.
Kilogrami su se topili,
Postajala sam izmorena kao da su mi krv popili.
Bila sam neupućena i neznalica,
Na sve sam pristajala samo da nije ‘’ iglica ‘’.

Najčešće druženje sam imala sa kuhinjskom vagom,
Ali ne odustajem borim se svom snagom.
Osetila sam da mi konci života trzaju iz ruku,
Tražila sam utočište, tražila sam mirnu luku.
Svakodnevno sam padala i ustajala,
Trudila sam se, istinski, nisam posustajala.
Moram priznati, opasan neprijatelj je glad,
Pogotovo ako mu se zameri neko mlad.

Dani su prolazili, četiri meseca duga,
Molila sam se da se dese čuda..
A onda jedno jutro, za dobro jutro sledi šok
Očekujući, veliki skok..
Znala sam šta sledi,
Nije više pomagala dijeta, ne vredi.
I stiglo me je to čega sam se bojala,

Ono zbog čega sam kalorije brojala…
Ne, nisam uspela da izbegnem insulin i iglu
Smatrala sam da sam dobila u životu još jednu brigu.
Dobila sam dva ‘’ pena’’
Jedan za dan, drugi kad počne noćna smena…
Neprospavane noći,
Kako ću ja to, da li ću moći…
Bojala sam se, da li ću se probuditi
Da li će mi se ljudi ponekad čuditi…
Lagala bih kad bih rekla
Da mi nikad suza nije potekla.
Odlučila sam da prihvatim sve kao stil života,
Pa šta ako mi nekad zadrhte ruke, nije sramota.Onaj ko ima slučaj sličan,
Vrlo dobro me razume i zna o čemu pričam.
U početku susretala sam se sa pogledima raznim,
Koji ne znaju da je moja najveća obaveza da se pazim.
Na primitivne ljude uzalud je gubiti vreme,
Pravdati se ili objašnjavati im njima suštinu nepoznate teme.
Ne, ne tešim sebe samu,

Srećna sam i radujem se svakom novom danu.
Zavolela sam život još više
Čovek treba da je srećan kad se probudi i slobodno diše.
Moram priznati posle ovog svega tek sam sad shvatila šta je život
I da nikad ne znaš šta iza ugla vreba.
Živite život, radujte se sanjanjarite
Da vam drugi kvare sreću zabranite.
Na kraju svega kad stavim prst na čelo
Nije sve crno i belo.
Postoje boje koje život krase.
Mi slatkiši smo borci, zna se!

Pin It on Pinterest

Share This