Skorašnja dešavanja u mom životu podstakla su me da napišem nešto na ovu temu. Sa svojih 15 godina ne mogu vam pričati puno toga o samom dijabetesu, ali mogu nešto što sam proživela. Ovo je moj prvi ozbiljniji susret sa velikom odlukom koju treba da donesem, samostalno.

Završavam Osnovnu školu i velika mi je želja da upišem Srednju Medicinsku. To znači da prijemni mora biti uređen besprekorno, jer svaki bod mi je preko potreban. Uz to saznanje dolazi veliki pritisak i stres. Nisam mogla ni da sanjam koliko mi je sve ovo uticalo na zdravlje, i koliko je moglo da me dovede u opasnost.

Glikemije su skakale, a ja sam bila uznemirena brojem bodova. Vrednosti glikemije su konstantno išle gore, a ja sam imala osećaj da će sve nekako samo od sebe smiriti i da će sve biti u redu. Ta moja nervoza i visoke glikemije odvele su me u bolnicu, na infuziju. Glikemija je rasla i došla do 30.

Kako da dam insulin a da ne jedem? Velika greška koju sam ja napravila je to što sam se uspaničila i zaboravila na svoj diijabetes. Tu bih vas upozorila, molim vas, nemojte paničiti jer panikom samo pogoršavate stvar i niste u mogućnosti da odreagujete kako treba. Vrednosti glikemije rastu a vama je sve gore i gore.

Poenta svega je da naučite da vladate sobom u ovakvim situacijama i ostvarite samokontrolu. Da kažete sami sebi da Vam je zdravlje na prvom mestu i da ostanete smireni. Da shvatite da panikom ne postižete ništa.

Posle nekoliko sati od infuzije glikemija se spustila i ubrzo vratila u normalu, a ja sam shvatila da je sve bilo bespotrebno i da je moglo proći opuštenije, samo da sam ostala smirena. Da sam na vreme rekla sebi da je zdravlje najbitnije, ne bih došla u ovu situaciju. 

Znam da ima jako puno osoba  sa dijabetesom koji polažu malu ili veliku maturu, koji spremaju ispite i svi znamo koliko to stresa donosi. Ali ubrzo shvatimo da je sve to prolazno, manje bitno. Ako ne sačuvamo svoje zdravlje nećemo dobiti mnogo maksimalnim brojem bodova ili 10-ka na najboljim fakultetima. Sa tim nećemo sačuvati sebe. U svakoj školi ispit može da se ponovi, ali u životnoj, teško.

Želim svim maturantima da upišu škole koje žele, studentima da polože sa 10-kama. Ali ako ipak ne bude onako kako ste očekivali da će, nemojte se razočarati. Sve se dešava sa razlogom. Mislite na sebe, na svoje bližnje koji proživljavaju isto što i Vi. Mislite na svoje glikemije i na svoje zdravlje.

Uvek se setite da je dijabetes Vaš drugar. Ako ga ne budete čuvali, neće ni on čuvati Vas.

Marija već 7 godina druguje sa dijabetesom, od svoje osme godine. Želja joj je da jednog dana postane psiholog i tako pokaže onima koji su u problemu da svet nije crn. Nada se da će na predstojećem upisu u srednju školu upisati Srednju Medicinsku školu. Iako ima svega 15 godina, na zrelosti i hrabrosti joj mogu pozavideti i mnogo stariji od nje.
Hobi joj je pisanje kratkih priča, a želja da jednog dana napiše knjigu o životu sa dijabtetesom.  

Marija Glišin

Gostujući autor , "Tinejdžerski Dijabetes"

Pin It on Pinterest

Share This