Kada saznate da Vaše dete ima dijabetes, normalni osećaji su neverica, bes i osećaj krivice. Standardna pitanja koje svaki roditelj postavi sebi su: ,,Zašto se ovo desilo baš mom detetu?, Gde sam pogrešio?, Šta sam mogao da uradim da se ovo ne bi desilo?” itd… Da bi naučili tehnike kontrole dijabetesa morate se uhvatiti u koštac sa ovim osećanjima. Cela porodica mora da se prilagodi dečijem novootkrivenom stanju. Način kako prihvatate i kako se nosite sa dijabetesom ima uticaj na to kako vaše dete prihvata sopstveno stanje i kako će se ono nositi sa tim. Što više znate o dijabetesu, to ste sposobniji i obučeniji da pomognete svom detetu, i zato nemojte bežati od toga da se informišete i naučite nešto novo.

Kao roditelj, normalno je osećati strah, ali taj strah ne sme biti ono što vas vodi kroz svakodnevicu sa dijabetesom, jer ipak na Vama je kako ćete pomoći svom detetu da prihvati dijabetes sa minimalnim stresom.

Svesnost da ,,savršena kontrola” nije uvek moguća je jako bitna, jer može pomoći u situacijama kada iako sve radite kako treba glikemije nisu u skladu sa tim.

Dečije samopuzdanje je ugroženo dijabetesom i zato je bitno da roditelj pokaže razumevanje i da podrži dete ukazujući na to da je normalno, bez ikakvih mana i hendikepa prema bilo čemu. Ne može se očekivati da dete samo preuzme kontrolu nad dijabetesom u ranim godinama.

Ali, mogu se razviti dobre navike kao što su zdrava ishrana, ubrizgavanje insulina, merenje glikemija i planiranje fizičke aktivnosti koje će pomoći detetu u sazrevanju, samostalnosti, samokontroli i povećanju samopouzdanja.

Broj dece mlađe od 15 godina obolele od dijabetesa u svetu

Dete sa dijabetesom je prvenstveno dete, a zatim osoba sa dijabetesom.

dece godišnje oboli od dijabetesa u svetu

Kao i svako dete mora se razvijati fizički, mentalno i socijalno, a za tako nešto ima sve preduslove. DIjabetes je bolest u kojoj je osnovni alat svakodnevice samokontrola koja se zasniva na ličnom iskustvu koje nijedan doktor ne može da Vam prepiše na receptu.

Zato je činjenica da je svakom detetu sa dijabetesom najbolji ,,doktor” upravo roditelj koji na svakodnevnom nivou prati stanje i pomaže detetu u lakšoj svakodnevici.

Veliki broj roditelja mi se javio sa pitanjima na koja njihova deca ne mogu da im odgovore zato što su mala, tražeći savet šta da rade. Iz tog razloga, kao podršku i jer sam u njima prepoznao svoje roditelje i strahove sa kojima su se suočili pre 11 godina, napisao sam ovaj tekst.

Ako imate neki savet ili želite da svoju priču podelite sa roditeljima mališana sa dijabetesom, napišete u komentaru, siguran sam da bi im značilo da pročitaju.

Pin It on Pinterest

Share This