U poslednje vreme sam primetio da mi je jutarnja glikemija viša od one pre spavanja, kao i da nakon doručka nastavlja da raste. Tada sam počeo sa korigovanjem večernje doze dugodelujućeg insulina. Prvo sam povećavao doze, ali to je prouzrokovalo hipoglikemije 3 do 4 časa nakon obroka. Zatim sam smanjio, a to je dovodilo do problema sa jutarnjom glikemijom.

Kada sam počeo da koristim Freestyle Libre kontinuirani merač glikemije, grafik mi je pokazao da glikemije, koje su stabilne tokom noći, oko 5 sati ujutru počinju da rastu i taj trend rasta progresivno nastavlja nakon buđenja. Sve ovo dovede do otežane regulacije glikemije tokom jutra i stvara mi loš osećaj u kome pored toga što nisam uradio ništa loše telo radi protiv mene.

Prosek glikemija na kojem se vidi kako raste glikemija počevši od 4 časa ujutru. Preuzeto sa Freestyle Libre merača.

Zapitao sam se šta to prouzrokuje? Odgovor je “prost”, ova pojava se može objasniti takozvanim “sindromom zore”.

Šta je to “sindrom zore”?

U vremenskom razmaku između 2 i 8 časova ujutru (u zavisnosti kada ste zaspali) telo luči seriju hormona poput kortizola, glukagona i epinefrina kako bi telo imalo dovoljnu količinu energije za početak dana i buđenje. Ovo se dešava u svačijem telu, nezavisno od toga da li je osoba obolela od dijabetesa ili nije, samo što kod osoba koje nisu obolele od dijabetesa ovaj proces sam pankreas reguliše lučenjem dovoljne količine insulina. Kod nas koji sami ubrizgavamo insulin ili koristimo lekove za spuštanje nivoa šećera u krvi, proces spuštanja glikemije pred zoru može biti komplikovaniji ukoliko se ovaj sindrom ispolji.

“ Sindrom zore” može predstavljati problem, jer stvara nezadovoljstvo otežane regulacije glikemije tokom jutra uprkos svim dobrim stvarima koje smo uradili za svoj dijabetes. Takođe, prema istraživanju koje je izvela Američka dijabetes asocijacija, došlo se do zaključka da kod osoba obolelih od dijabetesa kod kojih ke izražen ovaj sindrom, dolazi do rasta HbA1C za 0,7% i samim tim šteti celoj kontroli bolesti.

Kako kontrolisati?

Ako uvidite ovaj problem, bilo bi dobro da se nekoliko jutra za redom probudite u periodu između 3 i 5 časova ujutru i proverite svoju glikemiju, a zatim je uporedite sa onom nakon buđenja. Ukoliko raste, a prethodno za večeru niste pojeli veliku količinu ugljenih hidrata i masti, verovatno je u pitanju “sindrom zore”.

Uglavnom se može rešiti promenom dugodelujućeg insulina u savetu sa doktorom, jer očigledno trenutni ne uspeva da suzbije ovu pojavu. Prema iskustvima drugih, novi dugodelujući insulini poput Tresibe i Toujeo koji se u našem regionu negde mogu naći, a nadamo se uskoro i svuda, regulišu skok glikemija pred zoru jako uspešno.

Jedan od najefikasnijih metoda je uvođenje insulinske pumpe koja se može pravilno isprogramirati kako bi ubrizgala insulin pred samu zoru kada sindrom počinje da utiče na glikemiju. Kako je na našim prostorima jako teško doći do pumpe zbog surovih uslova komisije, ovo je moguće samo za one koji ispunjavaju upravo te uslove.

Ubrizgavanjem korektivne doze brzodelujućeg insulina u periodu između 3 i 5 časova ujutru može se smanjiti uticaj i pokriti skok nivoa šećera u krvi. Ono što je potrebno je da se utvrdi okvirno vreme delovanja “sindroma zore” i tada naviti sat kako bi ubrizgali dozu koja ne sme biti ni prevelika, kako ne bi došlo do opasne hipoglikemije.

Ukoliko imate neku ideju ili savet na koji način kontrolisati ovaj sindrom koji može stvoriti veliki problem u održavanju dobre kontrole dijabetesa, napišite u komentaru kako bi pomogli ostalima.

Pin It on Pinterest

Share This