Nekada zaboravimo i pređe nam u rutinu, pa mislimo da je ubrizgavanje insulina jednostavno i da je potrebno samo bocnuti se i ubrizgati potrebnu dozu inuslina. Kao i svaka druga “dijabetes aktivnost”, ubrizgavanje insulina zahteva određena znanja. Nekada uhvatim sebe kako rutinski izvadim pen i ubrizgam insulin, što često može da dovede do neefikasnijeg iskorišćavanja ubrizganog insulina.

Zato pišem ovaj tekst, kao ultimativni podsetnik sebi i svima Vama šta je bitno znati, o čemu voditi računa i kako izbeći moguće nelagodnosti.

Nešto o penovima

Insulinski penovi su danas postali široko rasprostranjeni, i koriste ih većina osoba sa dijabetesom na insulinskoj terapiji. Došli su kao zamena za velike i nepraktične špriceve i igle, i uneli veliko olakšanje prilikom ubrizgavanja insulina.

Podešavanje doze je jednostavno, a iglice su jako tanke i dugačke svega nekoliko milimetara. Ipak, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko mogućih situacija prilikom korišćenja insulinskih penova.

Kako se neiskorišćeni penovi čuvaju u frižideru, prilikom prve upotrebe je poželjno zagrejati ih na sobnu temperaturu pre nego što se ubrizgaju.
Takođe, postoji “pravilo prvog korišćenja penakoje kaže da je pre prvog ubrizgavanja insulina potrebno u prazno istisnuti nekoliko jedinica insulina kako bi utvrdili ispravnost pena.

Kod modernih insulinskih penova, pojava vazdušnih mehura je jako retka pojava zbog hermetički zatvorene arhitekture pena. Preporuka za izbegavanje pojave vazdušnih mehura je da se između ubrizgavanja skine igla sa pena i na taj način spreči ulazak istih u ampulu insulina.

Ubrizgavanje insulina

Insulin se može ubrizgati gotovo bilo gde na telu, na mestima gde postoji masno potkožno tkivo. Međutim, utvrđeno je da su najefikasniji delovi za ubrizgavanje upravo nadlaktica, butina, stomak i gornji deo zadnjice kao mesta koja se nalaze najbliže centru mase i efikasnost apsorpcije insulina je najveća upravo na tim mestima. Donji deo zadnjice se ne koristi jer sedenjem i pritiskom na delu na kom je ubrizgan insulin može dovesti uticati na apsorpciju insulina ili iritirati mesto uboda.

Naboravanje kože i ubrizgavanje u taj deo je jedna od najbitnijih aktivnosti prilikom ubrizgavanja insulina. Na taj način izbegvamo ubrizgavanje insulina direktno u mišić i ubrizgavamo ga u masno potkožno tkivo. Ubrizgavanje insulina u mišić može biti bolno i dovesti do znantno brže reakcije insulina i moguće pojave hipoglikemije.

Prilikom ubrizgavanja, pen se ubada pod pravim uglom uz lagan pritisak. Današnje igle su jako tanke i oštre, pa ukoliko je igla kojom se bockate nova nije potrebna sila prilikom probijanja sloja kože.

Nakon ubrizgavanja željene doze, potrebno je zadržati pen od 5 do 10 sekundi kako bi se celokupna doza istisnula iz pena. Tako da nema žurbe prilikom davanje doze insulina.

Mesto uboda nije poželjno masirati jer se time može poremetiti apsorpcija insulina. Ukoliko iz mesta uboda poteče krv ili je bolnije nego obično, to nije problem već može da znači da ste pogodili jedan od mnogobrojnih kapilara koji se nalaze ispod kože ili ste koristili iglicu koju je potrebno promeniti novom.

Poželjno je da se izbegavaju ona mesta uboda koja će se vežbati nakon ubrizgavanja, jer je moguća pojava hipoglikemije zbog znatno brže apsorpcije insulina. Na primer, ukoliko ćemo nakon ubrizgavanja insulina ići na trčanje ili voziti bicikl, poželjno je izbeći noge kao mesto uboda. Isto važi i za sva ostala mesta ubrizgavanja.

Vreme ubrizgavanja insulina

Jako je važno znati kada je potrebno ubrizgati insulin, i jako je važno biti konstantan u tome. Naročito kod upotrebe dugodelujućih insulina, koje je poželjno ubrizgavati u isto vreme svakoga dana. Ukoliko ne ispoštujemo ovo, može doći do preklapanja dejstava insulina ili do prekida dejstva u određenom periodu.

Brzodelujući insulini su nešto sa čime većina osoba sa dijabetesom tip1 ima više posla i iskutva jer je potrebno ubrizgavati ih nekoliko puta dnevno. Koliko god oni bili brzi u početku svog dejstva, ipak taj početak dejstva nije trenutan. S toga, mnoga istraživanja su pokazala da je ubrizgavanje od 15 do 30 minuta pre obroka, u zavisnosti od vrednosti glikemije, daje najbolje rezultate.

Insulin i njegovo ubrizgavanje su ono što nam omogućava da vodimo jedan normalan život. Zato je jako bitno da raznim greškama i traljavim ponašanjem ne napravimo grešku prilikom ovog bitnog procesa. 
Nadam se da će ovaj tekst pomoći svima da se povremeno podsete osnova ubrizgavanja insulina koje nekada možemo zaboraviti usled rutinskog bockanja svakog dana. 

Pin It on Pinterest

Share This