Veštački zaslađivači konstantno zadaju temu za razmišljanje svim osobama sa dijabetesom. Stalno slušamo i čitamo zašto su dobri ili zašto su loši po zdravlje, što nas često kada poželimo da se zasladimo dovodi u neodumicu i stvara glavobolju.

Veštački zaslađivači deluju kao sjajna opcija za snižavanje ugljenih hidrata u slatkim namirnicama, ali da li su oni zaista toliko dobri?

Veštački zaslađivači su prvenstveno proizvedeni kako bi ljudima pomogli u snižavanju telesne mase bez potrebe za odricanjem od slatkih namirnica. Jedan od prvih bio je saharin. Dalja ispitivanja saharina dovela su do zaključaka da ovaj zaslađivač ima kancerogena dejstva kada se koristi u velikim količinama. Iz tog razloga je zabranjen, i u mnogim zemljama povučen iz upotrebe.  Veliki broj drugih zaslađivača koji se danas mogu naći u upotrebi imaju određena nepovoljna dejstva, i potrebno je da se njihov unos ograniči na preporučenu količinu. Sve to, jer se “veštački zaslađivači” dobijaju laboratorijskim putem izvlačenjem i smanjivanjem energetske vrednosti od strane kompanija koje proizvode ove zaslađivače.

Fruktoza

Fruktoza je voćni šećer koji se može naći u svakoj vrsti voća u većoj ili manjoj količini. Čak i kisela voća poput višnje sadrže fruktozu, ali zbog raznih kiselina koje sadrže u sebi imaju kiseo ukus.

Izvlačenjem ove vrste šećera iz voća nastaje takozvani “zaslađivač fruktoza”, koji se može kupiti u prodavnicama, ali i naći u raznim sokovima i namirnicama u kojima je naknadno dodat kako bi se postigao slađi ukus bez upotrebe glukoze. Međutim, ovaj zaslađivač predstavlja  čist i jako koncetrovan šećer, koji se sastoji od fruktoze i glukoze u istoj razmeri. To znači da se u 50g “zaslađivača fruktoze” nalazi 25g fruktoze i 25g glukoze, dok se u 50g breskve nalazi svega 1g fruktoze.

Nemojte da Vas zavara ime fruktoze i pomislite da je to čist voćni šećer koji je dobro koristiti u ishrani, jer su mnoga istraživanja pokazala da u tako velikim i jako koncetrovanim količinama predstavlja jedan od najštetnijih ugljenih hidrata jer dovodi do poremaćaja metabolizma, gojaznosti i povećanja insulinske rezistencije.

Stevija

Stevia je biljka čiji listovi imaju slatko-gorki ukus i iz koji se izvlači steviol-glikozid koji je 200 do 300 puta slađi od šećera. Iako spada u grupu veštačkih zaslađivača, on to u nekim oblicima i nije jer se dobija iz biljke.

Stevija vodi poreklo iz Južne Amerike, gde se vekovima koristi u ishrani i zaslađivanju jela i pića. Mnoge studije koje su radile na ispitivanju uticaja stevije na zdravlje ljudi, došle su do zaključka da ne postoji negativan uticaj na zdravlje ljudi ukoliko se koristi u preporučenim količinama.

Postoji više načina za dobijanje ovog zaslađivača, a jedan od njih sušenjem listova biljke stevije i pravljenjem praha koji ima slatko-gorki ukus, i slađi je od šećera 20 do 30 puta. Ovaj vid upotrebe stevije je najzdraviji i pored toga sadrži 0 kalorija. Međutim, u ovom obliku ima određenu gročinu koja u zavisnosti od navika može biti problem prilikom korišćenja.

Kako bi neutralisali tu gorčinu i efikasnije iskoristili listove biljke stevije, proizvođači dodaju određene veštačke zaslađivače u svoje “stevia zaslađivače”. Neki od tih dodataka su: dekstroza, glukoza, saharin ili alkohlni šećeri (eritrol, manitol,…). Neki od ovih dodataka steviji, poput dekstroze glukoze ili saharina, mogu uticati na povećanje glikemije, jer su to prosti ugljeni-hidrati.

Najbezbolniji i najbezbedniji vid industrijske stevije je onaj koji je pomešan sa malom količinom alkoholnog šećera. Eritrol i manitol su alkoholni šećeri koji imaju sladak ukus i sadrže 5% ugljenih hidrata koje sadrži glukoza. U malim količinama pomešanim sa stevijom, predstavljaju dobru kombinaciju i imaju neznatan uticaj na glikemiju.

Pre same kupovine određenog zaslađivača na kome piše da se sastoji od stevije, prvo pročitajte sastojke i proverite šta je korišćeno kako bi se neutralisao gorak ukus. Ako Vas ne mrzi, probajte da osušite listove stevije kako bi dobili najprirodniji mogući zaslađivač.

Pin It on Pinterest

Share This