Od samog otkrivanja dijabetesa, jedan od prvih pojmova koje sam trebao naučiti bio je HbA1C. U samom početku je bilo toliko teško samo složiti i zapisati ovaj pojam zbog velikih i malih slova koja se smenjuju, dok danas to radim žmureći. Zašto je to tako?

Tokom ovih 13 godina koliko živim sa dijabetesom, na svaka 3 meseca sa nestrpljenjem očekujem HbA1C vrednost koja određuje mnogo toga i pokazuje kakvo mi je vođenje bolesti bilo od poslednje kontrole. Ako je vrednost zadovoljavajuća, samo je potrebno nastaviti sa dotadašnjim aktivnostima i navikama, dok nezadovoljavajuća vrednost nam pokazuje da nešto ipak nije u redu. I tako godinama se lečimo i “uglavnom” pratimo vrednost ovog parametra kao ključnu u vođenju dijabetesa.

Međutim, neretko čujemo kada kažemo nekome ko je medicinski potkovan i ima znanje o dijabetesu da naš HbA1C od 6% i manje, može biti prouzrokovan velikim brojem hipoglikemija.  HbA1C ipak predstavlja samo prosek glikemija, tako da prostom matematikom dolazimo do toga da veliki broj visokih glikemija zajedno sa velikim brojem niskih glikemija može dati dobru vrednost hemoglobina. Tako osoba koja ima stabilne glikemije, može imati istu vrednost HbA1C kao i neko ko ima veliki broj kako hipoglikemija tako i hipreglikemija.

Sada dolazimo do toga zašto nije dovoljna sama vrednost hemoglobina?

Ukoliko nemamo podatke o tome kako su se kretale naše glikemije tokom prethodna 3 meseca, sama vrednost HbA1C nam ništa ne znači jer nismo sigurni šta nam govori. U tome leži prednost stalne provere glikemije i posedovanja podataka o tome, kao i korišćenje kontinuiranog sistema za merenje glikemije poput Libre-a. Kada posedujemo sve te podatke, možemo znati šta nam govori naša HbA1C vrednost.

Optimalni opseg glikemija

Ono što je jako bitno i što današnja medicina propagira je merenje vremena provedenog u optimalnom opsegu glikemija. Optimalni opseg glikemije je različit od osobe do osobe i od njenih ciljeva vođenja dijabetesa, ali otprilike predstavlja vrednosti glikemije između 4 mmol/L i 8,5 mmol/L. To znači da je jako bitno imati stabilnu glikemiju bez velikih oscilacija, jer su upravo te oscilacije ono što šteti krvnim sudovima i organima, pa samim tim može dovesti i do pojave komplikacija dijabetesa. U stranoj literaturi je ovaj pojam vremena provedenog u optimalnom opsegu označen kao “time in range” (TIR).

Hipoglikemije predstavljaju pojavu koja može biti opasna po trenutno stanje osobe sa dijabetesom zbog svojih simptoma, ali kako su mnoga istraživanja pokazala ne ostavlja uticaj na psihofizičke sposobnosti i ne pravi trajnu štetu kao što je to slučaj sa hiperglikemijama.

  Zato je neophodno da se pratimo redovno naše glikemije i analiziramo ih kako bi sebi pomogli u nameri da ostvarimo što bolje vođenje dijabetesa i bolje shvatili vrednost HbA1C-a. Danas nam u tome mogu pomoći sistemi poput Accu-Chek Connect-a i kontinuirani merač glikemije Libre, jer možemo videti broj hipoglikemija i hiperglikemija kao i vreme provedeno u optimalnom opsegu glikemija.

Imao sam izrazitu čast da na nedavno održanom Kongresu šećerne bolesti u Beogradu slušam predavanja Doktora Tadeja Battelina, jednog od najcenjenijih svetskih stručnjaka u oblasti dijabetesa i “veštačkih” pankresa, koji je načeo ovu temu vezanu za vrednost HbA1C-a. Njegovo predavanje sam upotrebio kao smernicu i pomoć prilikom pisanja ovog teksta.

Pin It on Pinterest

Share This